Освајања

Сам положај и намена града у драматичним годинама XV века, одредили су његову бурну историју. Тврђава је саграђена на историјској ветрометини, па је било нормално очекивати ратне вихорове око њених стамених зидина.

Турска инвазија

Већ девет година по зидању града, напао га је султан Мурат II и заузео (1439. године). Затим га је по споразуму са Мађарима, вратио Деспоту Ђурђу 1444. године, но не за дуго јер га је већ 1453. године, а затим и 1456. године опседао и тукао топовима Муратов наследник Мехмед II. Те године је умро и стари деспот и после тога Турци (1459. год.) освајају град. Тиме нестаје и самосталне средњевековне српске државе, но Срби уз Мађаре настављају даљу борбу из Угарске и нападају град (безуспешно) још и 1476. и 1501. године.

Од Турака град преузимају Аустријанци у познатим ратовима у XVII и XVIII веку, када су и Београд и Смедерево повремено били заузимани (1688, 1707. и најзад још и 1789. године) и поново падали у турске руке, било борбама било уговорима о миру.

Први српски устанак

Новембра 1805. године Карађорђе је ослободио Смедерево и смедеревски диздар Мухарем Гуша предао је Карађорђу кључеве древног здања под крошњама столетног дуда.

Смедерево је поново постало важан политички и културни центар. Из манастира Боговање Карађорђе је преместио највишу народну установу Синод, који је променио име у Правитељствујушчи совјет сербски. Први председник Совјета је био умни прота Матеја Ненадовић, а у Смедереву Младен Миловановић. Совјет је деловао у Смедереву до ослобођења Београда 1807. године. Једна од првих одлука устаничке скупштине, одржане у Смедереву била је да се издвоји 50 хиљада дуката за поправку Тврђаве оштећене у борби. Из Смедерева се Карађорђе и Совјет обраћају црногорском владики Петру Петровићу Његошу за помоћ и склапање братског савеза. Помоћ је тражена и од аустријског цара Фрање I и од Срба у Трсту и Земуну. Из овог града је потекла иницијатива Совјета да се поведу директни преговори са Портом ради закључења мира, познатог у историји као Ицков мир. Смедерево је у то време посетио сремскокарловачки професор богословије Лукијан Мушицки, а септембра 1806. године своје способности ставља на располагање устаницима први српски просветитељ, један од највећих умова српске књижевности 18. века, Доситеј Обрадовић. Несрећне 1813. године, после слома Карађорђевог устанка, многе смедеревске породице су нашле уточиште преко Дунава.

Предаја градова

Још снажнији терор и жеља за слободом изазвали су II српски устанак са Милошем Обреновићем на целу. На вест о устанку Турци су све Смедеревце затворили у Тврђаву као таоце три месеца, али су становници села пришли устаницима и наставили борбу. Када су се прилике нормализовале Смедерево је почело да се развија као значајно трговинско место. Турска посада остала је у Тврђави све до 1867. године када је султан Абдул Азис коначно предао све градове кнезу Михаилу Обреновићу.


Дуго је, затим, град служио као војно слагалиште и касарна српске војске, док најзад није, после првог светског рата, 1918. године потпуно напуштен.